Posebnu zahvalnost dugujem Cuci, za konsultacije oko načina rada tagbox-a, kao i na savršenom primeru kako tagovanje ne treba da funkcioniše.

Kako radi tagbox u Acilim CMS-u? U trenutku kad napišete prvo slovo (i svako sledeće) novog taga, uz pomoć AJAX-a se iz baze izvlače poklapanja na osnovu upisanih slova, pri čemu se pojavljuje lista postojećih tagova i grupa stranica. Lista je ograničena na 10 elemenata, uz jasno vizuelno odvajanje običnih tagova i imena grupa stranica.

Tagove iz Auto-Suggest boxa je moguće birati i korišćenjem tastature: ↓ selektuje sledeći tag, ↑ prethodni, dok Enter selektovani tag ubacuje u odgovarajuće polje, zatvara Auto-Suggest box i kreira novi tag. U prethodnoj verziji nije postojala prečica sa tastature za odustajanje od novog taga - u ovoj je to taster Esc.

Sve što je neophodno proslediti Google-u je par parametara:

• Nazivi delova dijagrama
• Odgovarajući procenti
• Visina i širina izlazne slike
• Opciono - boje za svaki deo. Moguće je definisati i samo osnovnu boju, a API sam kreira ostale nijanse. Ukoliko nijedna boja nije definisana, dijagram je narandžaste boje.

<img width="320" height="100" alt="" src="http://chart.apis.google.com/chart?chco=0000FF&cht=p3&chd=t:30,27,43&chs=320x100&chl=Dobra%2030%|Stvar%2027%|Neopisivo%2043%" />

Pored prikazanog "Pie Chart"-a, postoje i ostale varijante, ništa komplikovanije za upotrebu. Više o tome možete pronaći na zvaničnoj stranici, ovde.

Pravi primer je ova stranica: Iako joj je matična grupa Projekti, definisan je i tag Razmišljanja, koji joj omogućava da bude i u toj grupi.

Treba napomenuti i da su tagovi sa imenom grupe izuzeti od ostalih tagova, tako da se ne pojavljuju u ostalim delovima sistema, poput Tag cloud-a (što se može videti u Sidebar-u sa desne strane).

U nekoj od narednih subverzija biće implementirana i AutoComplete funkcija, čiji će zadatak biti da čim prepozna započet naziv grupe stranice automatski ponudi pun naziv, kako bi se mogućnost greške prilikom tagovanja svela na minimum. Takođe, tagovi sa imenima grupa biće vidljivo različiti od ostalih tagova, npr "Grupa: Razmišljanja".

Iako Google Chrome odavno postoji u Windows verziji, kao i poluzvanični Chromium build za linux, nisam želeo da eksperimentišem i "napuštam" provereni Firefox. IE ne bih koristio ni u ludilu (pogotovo što mi je jedini OS na kompu Ubuntu 9.04, tako da i ne mogu). Međutim, pre nekoliko dana, preko Twittera dobih informaciju da je izašla beta za Linux. Dva klika, skinem deb paketić, instaliram i lupim vilicom od sto. Samo u vremenu potrebnom za start, Firefox je u zaostatku dvadesetak sekundi. Dovoljno da Chrome ostavim na sistemu i poigram se malo sa njim, koliko da vidim njegove mogućnosti. A onda - još jedan šok.

Firefox ima jednu veoma zgodnu ekstenziju - Firebug. Must-have ekstenzija za bilo koga ko se bavi bilo web dizajnom, razvojem, ili ga jednostavno interesuje kako šta radi (ili zašto ne radi) na webu. Chrome to ima kao deo "standardne opreme" - i to u poboljšanoj varijanti. Odnosno, ima sve što ima i Firebug, uz nekoliko mogućnosti preko. Možda i najbitniji dodatak - Timeline - koliko vremena čemu treba da se učita.

Organizacija prozora je na vrhunskom nivou. Umesto Title bara, koji ničemu ne služi - tu su tabovi. Još jedna dobra stvar u vezi tabova je što se automatski grupišu prilikom otvaranja, pa nema jurnjave kao u Firefoxu - koji novi tab otvara na kraju, posle poslednjeg do tada otvorenog. Address bar i ikonice su pristojne veličine - ni velike, ni male. Ekstenzija ima poprilično, JavaScript engine je poboljšan i veoma brz... Zlo i naopako. Sve ono što sam želeo u Firefoxu - sada imam u Chromu.

Nikako ne treba zaboraviti i Quick Launch - default stranu za novi tab. Osam najposećenijih (ili poslednje posećenih - prekratko "vozim" Chrome da bih primetio razliku) sajtova sa sve screenshotovima su tu, jedan klik od otvaranja. Plus linkovi ka poslednje zatvorenim tabovima. Plus "Incognito" tab - koji ne ostavlja "tragove" o posećenim stranicama. Uh...

Settings -> Options -> Make Google Chrome my default browser. Enter.

Prvenstveno zamišljen kao light-weight CMS, sa određenim setom opcija i mogućnosti, tokom razvoja je pretrpeo velike izmene. Tolike da je razvoj podeljen u dve grane: aCMS i  aCMS OSE. aCMS OSE je ostao veran prvobitnoj zamisli - sistem za kreiranje neograničenog broja stranica, koje mogu biti sortirane po kategorijama (odnosno grupama), uz mogućnost lakog i brzog kreiranja galerija slika i video klipova. Kompletan sadržaj ima opciju ostavljanja komentara korisnika, koja se može uključiti ili isključiti za svaki delić pojedinačno.

Kontakt forma se podrazumeva - u svega par klikova kreira se stranica sa osnovnim detaljima o sajtu, zajedno sa kontakt formom koja unesene podatke šalje direktno na mail koji ste izabrali. Uz pomoć StopForumSpam API-ja, mogućnost spamovanja je svedena na minimum - i to bez dodatnog maltretiranja posetioca sajta u vidu CAPTCHA-e ili matematičkih operacija.

Sa druge strane, aCMS u svojoj punoj snazi ima dosta opcija. Pored svega što sadrži aCMS OSE, potpuna varijanta sadrži i neke dodatne module, poput: Q&A (odnosno "Pitanja i odgovori"), Forum, eShop, Adresar i Baneri. Svi ovi moduli mogu se lako i brzo dodati na aCMS OSE, imajući u vidu da je osnovni engine isti. Postoji i jedna velika razlika: aCMS ima mogućnost registrovanja korisnika - i to u nekoliko nivoa. Član, Saradnik, SuperSaradnik, Moderator, SuperModerator i Administrator. U nekom od narednih članaka objasniću njihove uloge.

Ceo sistem se zasniva na PHP 5 jeziku, uz potpuno korišćenje objektno-orijentisanog programiranja. Takođe, neophodna je i MySQL baza za smeštanje sadržaja i podešavanja. I to je to što se tiče tehničkih zahteva - jer mi nije bio cilj da napravim CMS koji može da se pokrene na 5-6 servera, makar on bio i najbolji na svetu. Template engine koji koristi aCMS je FastTemplate, izmenjen tako da još pojednostavi dizajniranje sajta, pa je sam dizajn u potpunosti odvojen od samog koda aCMS-a. Što u slobodnom prevodu znači - nema potrebe za poznavanjem PHP-a da bi ste kreirali unikatni izgled Vašeg sajta. HTML i CSS su sasvim dovoljni.

I za kraj ovog članka, Mineka.com koristi aCMS OSE beta, uz par dodataka u klasi Extras - dostupnoj u obe verzije aCMS-a.

Instalacija je veoma jednostavna: najpre skinite PHP klasu koja je zadužena za obradu kursne liste u XML formatu. Nalazi se ovde i možete je skinuti desnim klikom na lista.zip i biranjem opcije Save link as (Save As - za korisnike IE browsera). Nakon toga, raspakujte arhivu i fajl xml_parser.php uploadujte u folder gde želite da prikažete kursnu listu.

Unutar koda stranice gde želite da se kursna lista prikaže, dodajte sledeći kod:

<?php
   include "./xml_parser.php";
   $izvor = "http://utils.mineka.com/kursna_lista/lista.php";
?>

Time je pola posla završeno. Ostaje samo da podesite izgled kursne liste, kao i mesto na kome će se pojaviti na Vašem sajtu. Podešavanje je veoma jednostavno i svodi se na definisanje početnih i završnih HTML tagova za valute:

<?php
   $pocetak = array(
      "lista" => "",
      "valuta" => "",
      "kurs" => "",
      "kurs1" => "<td class=\"slika\">", //opciono
      "kurs2" => "<td class=\"kod\">", //opciono
      "kurs3" => "<td class=\"kurs\">", //opciono
   );
   $kraj = array(
      "lista" => "</table>",
      "valuta" => "</tr>",
      "kurs" => "</td>",
      "kurs1" => "</td>", //opciono
      "kurs2" => "</td>", //opciono
      "kurs3" => "</td>", //opciono
   );
?>

Početni i završni tagovi kurs1, kurs2 i kurs3 su opcioni, i služe za drugačije formatiranje polja sa slikom, kodom i kursom valute. Ukoliko oni nisu definisani, koristi se tag kurs koji je obavezan.

Ako i dalje gledate u kod Vaše stranice, nađite mesto gde želite da prikažete kursnu listu i iskopirajte sledeći kod:

<?php
   $lista = new kursna_lista();
   echo $lista->stampaj($izvor,$pocetak,$kraj);
?>

Time ste završili podešavanje kursne liste i od tog trenutka dostupna je na mestu na kome ste želeli. Kursna lista se ažurira svaki put neposredno pre prikazivanja, pa ne morate da brinete da li su prikazane vrednosti tačne - jer jesu. Demo možete videti klikom na kursna lista.

Evropska računarska vozačka dozvola je međunarodno priznata potvrda informatičke pismenosti, koja garantuje vlasniku poznavanje rada na računaru prema ECDL normi. Zbog velikog uspeha koji je ECDL postigao u Evropi, program je proširen na celi svet pod nazivom, International Computer Driving Licence (ICDL).

U slobodnom prevodu, crno-na-belo da razlikujete kompjuter od Sony Playstation 3 konzole koristeći još nešto osim čula vida. Neću sad da trabunjam o tome da se "uči" rad na Windows XP (a gde je Vista, Win7, da ne spominjem "egzotiku" tipa Linux i MacOS), niti o tome kakvo znanje korisnici poseduju nakon završenog kursa, već o tome šta bih voleo da vidim kao budućnost ECDL-a.

Prvo i osnovno: zabraniti kupovinu, i samim tim korišćenje računara osobama koje nemaju ECDL. Poenta dozvole je da dozvoli korišćenje, samim tim njeno neposedovanje povlači za sobom zabranu korišćenja. Znači "dobar dan, ja bih hteo da kupim kompjuter" i "nema problema, da vidim vašu ECDL." Simple as that.

Iskreno, muka mi je od "iskusnih" poznavaoca računara, sa iskustvom od nekoliko godina, pri čemu je 70% tog perioda prošlo u Counter Strike-u i sličnim "moždanim" aktivnostima, 10-15% u gledanju filmova, a ostatak na Facebook-u. Pri se čemu jedan takav "poznavalac" raspituje po forumima kako da instalira drajvere sa CD-a, ili promeni encoding titlova u VLC-u, a ima 9 godina iskustva (i 15 godina života).

• A što moraš baš ti da ideš?
• A što ne pošalju nekog drugog? Šta si ti: jedini - bez tebe se ne može?
• Jesi li ti lud ili glup?
• Zar ne vidiš da te iskorišćavaju?
• Ne znaš čak ni moju familiju a ideš da otkriješ novi svet!
• Šta kriješ? Ne znaš ni gde ideš! Kakva bre okrugla Zemlja?
• A šta, samo će muškarci putovati? Ma nemoj!!!
• A što ne mogu i ja da idem ako si ti glavni? Mene nikad ne vodiš na putovanja!
• Nesretniče, ne znaš više šta bi izmislio samo da nisi kući!
• Ako izađeš na ta vrata ja se iste sekunde vračam mami!
• Bestidniče! A ko je ta Marija? Šta ona hoće? Kažeš devojčica? Ma jedi govna! Pedofilu!!!
• Sve si isplanirao, lopove! Ti si se to davno dogovorio sa tim kurvama indijankama! Misliš da sam ja pala sa Marsa?
• Šta kažeš? I kraljica će prodati svoj nakit da bi ti putovao? Šta ti misliš, da sam ja veverica? Šta ima između tebe i te babe?
• Ne možeš ići i gotovo! Ništa se neće desiti ako svet i dalje bude ravan ko ploča.
• Nemoj mi se ništa oblačiti jer ti ...ne ideš!

Idemo redom: završili ste flash animaciju, eksportovali kod, i ubacili na Vašu stranu. Kod koji ste dobili bi trebalo da izgleda poput ovog:

<object classid="clsid:D27CDB6E-AE6D-11cf-96B8-444553540000"
codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab #version=6,0,0,0"
width="468" height="60" title="title">
<param name="movie" value="flash.swf" />
<param name="quality" value="high" />
<param name="allowScriptAccess" value="sameDomain" />
<embed src="flash.swf" quality="high"
pluginspage="http://www.macromedia.com/go/getflashplayer"
allowScriptAccess="sameDomain"
type="application/x-shockwave-flash"
width="468" height="60">
</embed>
</object>

I on (naravno) nije validan po w3c standardima - validator prikazuje 8 grešaka. Svih 8 grešaka je posledica toga što embed tag nije definisan po w3c standardima. Sledeći korak je izbacivanje kompletnog dela koda između i {/embed} tagova.

<object classid="clsid:D27CDB6E-AE6D-11cf-96B8-444553540000"
codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab #version=6,0,0,0"
width="468" height="60" title="title">
<param name="movie" value="flash.swf" />
<param name="quality" value="high" />
<param name="allowScriptAccess" value="sameDomain" />
</object>

Ovaj kod je već validan, ali postoji jedan problemčić: radi samo u Internet Exploreru. Zašto? Zato što je classid koji je ovde naveden specifican za IE, dovodeći do toga da ostali browseri jednostavno ignorišu object tag. Sledeći korak je izbacivanje i tog atributa.

<object codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab #version=6,0,0,0"
width="468" height="60" title="title">
<param name="movie" value="flash.swf" />
<param name="quality" value="high" />
<param name="allowScriptAccess" value="sameDomain" />
</object>

Ni ovo neće pokrenuti animaciju u ostalim browserima, ali rešenje je sve bliže. U čemu je sad problem? Problem je u codebase atributu, koji sadrži link do Macromedijinog sajta, što je nepravilna upotreba ovog atributa. Linkovi bi trebalo da budu na istom domenu, preko čega IE prelazi, ali Firefox i ostali browseri drže do sigurnosti i jednostavno neće pustiti animaciju.

<object width="468" height="60" title="title">
<param name="movie" value="flash.swf" />
<param name="quality" value="high" />
<param name="allowScriptAccess" value="sameDomain" />
</object>

Kod je sve manji i manji, još uvek je validan, ali radi samo u Internet Exploreru. U čemu je problem? U data atributu, koji nije definisan u okviru object taga, a koji je neophodan za puštanje animacije u browserima koji se ne zovu Internet Explorer.

<object width="468" height="60" title="title" data="flash.swf">
<param name="movie" value="flash.swf" />
<param name="quality" value="high" />
<param name="allowScriptAccess" value="sameDomain" />
</object>

I dobijamo rešenje: validan HTML kod za flash animacije koji radi svuda. Ukoliko je Vaš flash fajl relativno mali, i ne koristi preloader, ovo je sve što vam treba, u suprotnom, čitajte dalje.

Napomena: ovo rešenje radi SAMO za fajlove reda veličine 1-100 kb, pod uslovom da nemaju preloader. Svi fajlovi koji imaju preloader, izgubiće njegovu funkciju, jer, ukoliko se kod ispiše na ovaj nacin, flash mora biti učitan skroz da bi "krenuo". Šta sad?

Predpostavimo da imate flash fajl veličine 500KB, i da on ima preloader. Kako ga pustiti, bez čekanja da se potpuno učita? Jednostavno. Napravite malecni (par KB) flash player, i odatle pozovete veliki flash fajl. Ovaj "workaround" radi: preloader se vidi, kod je validan, radi u svim browserima.

Mana validnog HTML koda: Internet Explorer i browseri bazirani na njemu (Avant, Maxthon) neće update-ovati flash plugin u slučaju da je to potrebno. Ostali browseri hoće, ali codebase atribut je jedini način da Internet Explorer shvati gde se nalazi novi flash plugin. Šta sad? Napraviti mali flash fajl, recimo 1px*1px koji osim što sadrži codebase atribut nema drugu svrhu. Firefox ga neće pustiti, ali to i nije toliko bitno. Važno je da korisnici Internet Explorer browsera mogu da update-uju flash plugin.

Sudo was first conceived and implemented by Bob Coggeshall and Cliff Spencer around 1980 at the Department of Computer Science at SUNY/Buffalo. It ran on a VAX-11/750 running 4.1BSD.

Nastala pre 30 i kusur godina, danas je po patentu zvanično MS-ovo vlasništvo. Usput rečeno, pored pomenutog dela gore, jedan od ljudi koji je komentarisao je pomenuo da se pomenut sistem koji je sada patentiran nalazio još malo ranije, na XDS Sigma 7 mainframe kompjuterima još 1971. godine, (vrlo slična stvar, isti koncept).

Razgovor je najverovatnije tekao ovako nekako:

Microsoft kaže:
   Patentiraj mi komandu sudo!
US Patent Office kaže:
   Jeste li poludeli? Pa *nix je imao tu komandu pre nego što je Windows 1.0 uopšte napravljen!
Microsoft kaže:
   sudo Patentiraj mi komandu sudo!
US Patent office kaže:
   OK!

Za one sa jeftinijim kartama, SUDO je *nix (Unix, BSD, Linux, MacOS) komanda koja omogućava korisniku koji nema privilegije za obavljanje neke akcije da "podigne" nivo svojih privilegija na nivo administratora kako bi ipak mogao da uradi ono što je naumio.