ECDL - ili European Computer Driving License je, za one koji se još nisu sreli sa ovim pojmom, neka vrsta "vozačke" dozvole za korisnike računara. Moram da priznam da je sama zamisao vredna pažnje, i da je svakako, dok je još bila zamisao, imala svetlu budućnost. Garantovati da je neko računarski pismen, odnosno da je "nosilac sertifikata u potpunosti kompetentan za korišćenje personalnog računara i osnovnih programskih aplikacija" nije mala stvar. Evo kako je to u stvari zamišljeno:
Evropska računarska vozačka dozvola je međunarodno priznata potvrda informatičke pismenosti, koja garantuje vlasniku poznavanje rada na računaru prema ECDL normi. Zbog velikog uspeha koji je ECDL postigao u Evropi, program je proširen na celi svet pod nazivom, International Computer Driving Licence (ICDL).
U slobodnom prevodu, crno-na-belo da razlikujete kompjuter od Sony Playstation 3 konzole koristeći još nešto osim čula vida. Neću sad da trabunjam o tome da se "uči" rad na Windows XP (a gde je Vista, Win7, da ne spominjem "egzotiku" tipa Linux i MacOS), niti o tome kakvo znanje korisnici poseduju nakon završenog kursa, već o tome šta bih voleo da vidim kao budućnost ECDL-a.
Prvo i osnovno: zabraniti kupovinu, i samim tim korišćenje računara osobama koje nemaju ECDL. Poenta dozvole je da dozvoli korišćenje, samim tim njeno neposedovanje povlači za sobom zabranu korišćenja. Znači "dobar dan, ja bih hteo da kupim kompjuter" i "nema problema, da vidim vašu ECDL." Simple as that.
Iskreno, muka mi je od "iskusnih" poznavaoca računara, sa iskustvom od nekoliko godina, pri čemu je 70% tog perioda prošlo u Counter Strike-u i sličnim "moždanim" aktivnostima, 10-15% u gledanju filmova, a ostatak na Facebook-u. Pri se čemu jedan takav "poznavalac" raspituje po forumima kako da instalira drajvere sa CD-a, ili promeni encoding titlova u VLC-u, a ima 9 godina iskustva (i 15 godina života).
